Добар дан желим! Срдачно поздрављам председника Мађарског парламента, председницу госпођу Мариjу Шмидт (Mária Schmidt). Срдачно поздрављам присутне представнике дипломатског кора, акредитованe у нашој земљи, чланове Владе, моје старе пријатеље и уопште, срдачно поздрављам све који су дошли.
Желим да наставим тиме чиме је госпођа министар завршила, наиме, то је тај дан када Мађарска први пут износи свој став у дебати о будућности Европске уније која је била покренута у мају месецу. Управо овога дана.
Најважније је тачан смисао речи. Ако немамо ред у нашим речима, тада немамо ред ни у нашим мислима.
Дебата је у Европској унији започела у мају, тако у реферату нећу да говорим о будућности Европе, већ о будућности Европске уније. Део Европе чине и Норвешка, Швајцарска, Уједињена Краљевина, читав Балкан, Украјина и Белорусија сигурно, а и један део Турске улази у тај простор који зовемо Европом. Европа је културна творевина, фантастична, импресивна, одушевљавајућа која се не може копирати. Плодна баштина од три хумке, три брежуљка, Акропола, Капитола и Голготе, непоновљив чокот, никао из изданака винове лозе, накалемљених један на други. Вино се израђује на многим местима на свету, и европску културу покушавају удомаћити на многим подручјима, али то никaд неће постићи онaj оригинални дух и лепоту, и да се ње безброј пута напију. У животу Европе су се мењали бољи и гори периоди, али Европа је вечна, и сада је таква, узалуд блиста одећа других сјајније. Али сад нисмо на заседању Академије уметности где надметајући се хвалимо величину нашег континента, већ смо на конференцији о политици, и морамо да размишљамо о будућности Европске уније, а не Европе.
Европска унија је политичка творевина, створена људима, она је била креирана са циљем да државе чланице заштите економске и војне интересе својих земаља. Била је креирана да дају одговор на политичку чињеницу да после Другог светског рата половину Европе запосела Америка, а другу половину Совјетски Савез. Европска унија је створена да се не изгузби нада да ће једном о судбини Европе одлучити становници Европе.
Поштоване даме и господо,
Франкфуртер алгемајне цејтунг (Frankfurter Allgemeine Zeitung) пише на основу једног истраживања да је у јуну 2021. године само 45 одсто Немаца рекло да могу слободно изнети своје мишљење, а 44 одсто је било другог мишљења. По испитаницима, лако се могу лоше проћи ако кажу шта мисле за ислам, за патриотизам или за љубав према домовини. Један од бивших политичких лидера, један од оних умова данашње Европе који најдаље светли, Вацлав Клаус (Václav Klaus) каже да се суочавамо са истовременим нападима на човека, на породицу и на нацију, и то угрожава будућност Европе. Потпредседница Европског парламента, госпођа Барли (Barley) каже да Мађарску и Пољску треба изгладнити. Један од потпредседника Европске комисије каже о једној држави чланици Уније, управо о нама да смо болесна демократија. Шта се то десило са нашом Унијом?
Поштоване даме и господо,
Европска унија је 2008. године дала 25 одсто светског БДП-а, то јест, бруто домаћег производа, а 2019. године већ само 18 одсто. Унија је 2008. године дала 22 одсто бруто додате вредности у индустријском сектору, а 2019. године 15 одсто. У групи од 50 највећих фирми је 2001. године било их 14 из Европе, данас их има само 7. Међу 10 највећих светских финансијских центара нема европских. Протеклих 25 година у свету је основано 20 таквих фирми, чија вредност надмашује 100 милиарди долара: 9 америчких, 8 кинеских, међу њима нема европских фирми. Шта се то десило са нашом Унијом? За протеклих тридесет година су Сједињене Америчке Државе повећале своје војне издатке за 30 одсто, Кина их је повећала девет пута, значи, за 900 одсто. Европска унија стоји тамо где је и била пре тридесет година. Међу десет држава света које имају највеће војне издатке, налазимо само две земље Европске уније. Шта се то десило са нашом Европском унијом?
Поштоване даме и господо,
Само једна четвртина грађана Европске уније мисли да ће идућа генерација боље живети него садашња. 57 одсто Француза, 53 одсто Белгијанаца, 44 одсто Немаца мисли да ће следеће генерације Француза, Белгијанаца и Немаца горе живети него садашња. Где је нестао европски сан? Шта се то десило са нашом Европском унијом?
Према истраживању Института Бертелсман (Bertelsmann) из 2016. године јединствено унутрашње тржиште обезбеђује вишак добити државама чланицама. По становнику то Немцима значи вишак од 1046 евра, Французима 1074 евра, Мађарима 408 евра, а Пољацима вишак од 382 евра, дакле, уместо конвергенције настаје дивергенција. Према анализи, коју је године 2017. провео такође немачки Центар за европску политику (Center for European Policy, CEP), само Немачкa и Холандијa имале и имају добит од увођења евра, све остале земље еврозоне имају тешке губитке. Шта се то десило са нашом Европском унијом?
Поштоване даме и господо,
Данас је Дан мађарске слободе. Тридесет година слободе. Прошло је тридесет година од тога кад смо добили хладни рат. Скретнице је пребацио амерички председник, господин Реган (Reagan), и он је почео одлучујућу битку хладног рата. Пољски синдикат Солидарност (Solidarność) је храброшћу добијеном од Светог Оца доказала да Совјети већ немају снагу употребити једино средство које земље социјалистичког логора може држати заједно, то јест војску и насиље. Година 1956. је већ прошлост. И након седам година, храброшћу, добијеном од Пољака ми, средњоевропски народи, сви смо стали уз Пољску и 1989-90. године добили последњу битку хладног рата. Ми смо били тамо. Ми знамо да слобода није сванула, већ смо је изборили. Комунизам није пао, него смо га срушили. Берлински зид се није срушио, већ смо га срушили. Совјети нису напустили земљу већ смо их истeрали. Вешто, без губитка крви, храбро и лукаво смо срушили, оборили, истерали и изборили. Ми смо и сада исти који смо били: у Европи смо последњи живи борци за слободу. Историја Европе се није мењала, него смо је ми изменили. Знамо да сада када је Европска унија у невољи, она неће од саме себе побољшати, пpоменити се и кренути правим путем. Ми је морамо исправити, променити и навести на правилне, некада већ успешне стазе.
Поштоване даме и господо,
Европској унији данас поново су подребни борци за слободу као што смо ми.
Поштована конференцијо,
Данас састављамо тезе. Тезе којима Влада Мађарске доприноси свеевропској дебати о будућности Европске уније, и за којима ће, надамо се, следити сличан став Мађарског парламента.
Прва наша теза је да јуримо ка Европској унији која ће имати карактер империје. Уместо Европе нација у Бриселу се гради европска супердржава за коју нико није дао овлашћење. Европски демос не постоји, постоје само нације. А без демоса се не може градити демократија, због тога изградња бриселске империје нужно води ка недостатку демократије. Оно што бисмо ми хтели, то је нешто сасвим друго. Ми желимо демократију демократија, за коју основу пружају европске нације. Не треба се плашити да изречемо: ми, који смо демократи на националној основи, ми смо против оних који граде империју, а који су у ствари и противници демократрије.
Друга наша теза је да у Бриселу данас управљају они који интеграцију не сматрају средством већ циљем, која је сама себи циљ. Ради тога желе поништити све националне интересе и традиционалне вредности. Правни систем и установе Европске уније овакву тежњу не спречавају, већ потпомажу. Због тога наши политички противници теже да ослабе природне заједнице које чине основу европске културе. На нишану су нације, регије, хришћанске и јеврејске цркве, породице. Због тога каже Влада Мађарске да из Оснивачког уговора Европске уније што пре треба брисати израз „ever closer union” .
Трећа наша теза је да је Брисел један добар део својих овлашћења организационо пребацио на мреже које су организоване и којима се управља ван Европе, пре свега на мреже везане за Ђерђа Шороша (György Soros) и за које имају интерес амерички демократи који се крију за њима. То се догађа на следећи начин. Као први корак уклонили су Комисију из позиције политички непристраног чувара уговора, и претворили у политичко тело. То није почело у тајни, већ јавном изјавом председника господина Јункера (Juncker). У заградама: због тога Британци и Мађари нису подржавали избор Јункера за председника, и на крају крајева је то довело и до Брексита (Brexit). Заграде затворене. Други корак је да Комисија, претворена у политичко тело доноси одлуку да ће израдити извештаје о државама чланицама Уније о стању правне државе. Међутим, ови извештаји се не састављају на основу мишљења држава чланица, докумената или саопштених чињеница. Овај посао се организује тако да то обављају невладине, псеудоцивилне организације држава чланица (NGO /NVO), које су у ствари политичке организације, и типично, скоро без изузетака на читавом континенту припадају мрежи Ђерђа Шороша, што они инаће и не поричу. Трећи корак: на основу података и мишљења које оне пружају, врши се квалификација демократски изабраних влада држава чланица, а оне, које им се не свиђају, желе казнити. То је злоупотреба овлашћења, оног овлашћења које су државе чланице пренеле на Комисију.
Наша четврта теза је да ће Европска унија без заједничког економског успеха распасти. Смисао Уније се темељи на једноставној претпоставци да државе чланице заједно могу постићи већи успех него појединачно. Ако ће се испоставити да смо појединачно успешнији или можемо бити успешнији него заједно, то значи крај Европске уније. Због тога ми, који смо присталице Европске уније, можемо подржавати само такву политику која се фокусира само на заједнички економски успех. Уместо тога се Брисел бори сама са собом, са својим државама чланицама: поучава, прети, присиљава и кажњава, значи, злоупотребљава своју власт и тиме разрушава самог себе.
Наша пета теза је да ће следећа деценија бити епоха опасних изазова: сеобе народа, миграције,епидемије и пандемије. У овом опасном периоду треба створити сигурност и бити успешан у светској економији. Предуслов за успех је успостављање демократије у Европи. У сврху заштите националног и уставом гарантованог идентитета држава чланица треба створити нову институцију уз учешће уставних судова држава чланица.
Наша шеста теза је да се Европска унија у погледу европске демократије потврдила као ћорсокак. Она заступа само своје партијске интересе, своју идеологију и интересе својих установа. Не повећава већ смањује снагу Европске уније. Због тога треба знатно повећати улогу националних парламента, у Европски парламент би требало да заступнике шаљу законодавни органи – по узору Парламентарне скупштине Савета Европе. Поред тога, националним парламентима треба обезбедити право да зауставе законодавни процес Европске уније ако имају искуство да он повређује делокруг националних држава, значи, треба увести поступак са црвеним картоном.
Наша седма теза: ceterum censeo, Србију треба примити у Европску унију. Чланство Србије је од већег интереса за Европску унију него за Србију. За примање Србије Европска унија има већи интерес него Србија. Ову чињеницу треба примити на знање и треба их примити.
Поштоване даме и господо,
Историја нам сад нуди јединствену прилику. Дебата је започела и најзад можемо отворено говорити о невољама, о свему што штети и тишти грађане држава чланица Европске уније. За нас је већ подигнутa и трибина – надам се да је то оно шта мислим – потребна је само одговарајућа интелектуална храброст и можемо је користити за наше циљеве. Добили смо могућност да зауставимо да Европска унија постане творевина као Совјетски савез, а Брисел као Москва. Ми знамо, каква опсност нам прети, јер слободни, независни смо само тридесет година. Увек смо ми били у Европи борци за слободу. Ми смо изборили слободу, а наши западни пријатељи су је добили у наследство. Каква разлика! Морамо имати довољно духовне и политичке храбрости, и увидети да су се времена променила. Пре тридесет година смо мислили да је Европа наша будућност, а сад видимо да смо ми будућност Европе. Треба да и у Бриселу имамо смелост да будемо демократи и борци за слободу, јер само тако може настати препород Европе.
Бог драги над свима нама, Мађарска испред свега! Само напред, Мађарска, само напред, Мађари!