Поштоване даме и господо, добар дан желим,
Ми смо захвални Србији због тога што нам је дошао председник државе, и захвални смо Аустријанцима што је њихов канцелар са нама. Како се то могло унапред видети, то је први сусрет, отварање једне дуже серије. Због чега смо се састали, то је миграција. Пред вама су премијери трију таквих држава којe најтеже погађа овај круг питања. Све три земље пате од илегалне миграције. Она прождире неизмерно много енергије, и огромне своте новца, али ипак, ни најмање нисмо задовољни насталом ситуацијом. Морали смо констатовати да српски и мађарски граничари, и полицајци и војници који бране аустријску границу, воде херојску борбу ради обуздавања илегалне миграције и против кријумчара људи. Морамо одати највеће признање нашим оружаним снагама за њихове успехе. Успркос томе, ситуација је све тежа, бројеви и чињенице су све више застрашујући. А свет има друге, горуће проблеме, и пажња је усмерена пре свега на њих, јер је ту руско-украјински рат, ту је проблем високих цена енергије и санкција које муче нас све, и миграцијама се већ не посвећује довољно пажње, мада то није мање важан проблем но претходна два. Ми смо сада покушaли суочити се са ситуацијом и израдити одговарајуће мере. Мађарска је покренула ову иницијативу, јер ми смо у специјалном положају, наиме, имамо проблеме са миграцијом из два правца. У последици руско-украјинског рата је са истока, из правца Украјине стигло код нас више од милиона избеглица, и истовремено је и наша јужна граница под сталном опсадом. Само ове године смо морали спречити 180 хиљада илегалних прелазака границе.
Ако гледамо у будућност, имамо такав развој догађаја који ће још више отежавати ситуацију. Прво, не видим да би се политика Брисела, која стимулира миграцију и појачава факторе повлачења, мењала. Питање квота прерасподеле миграната се поново и поново ставља на дневни ред. Ту је пред нама велики свеевропски споразум звани Пост-Котону споразум, због рата и санкција ту су рецесија светске привреде и светска прехрамбена криза. Ови заједно ће повећати тежину илегалне миграције. Од миграционих путева који воде у Европу, најтеже је погођен пут преко Западног Балкана. Овим путем долази највише миграната. К тому, приметили смо, и то највише тешкоћа прави нама, Србима и Мађарима, да је илегална миграција и активност кријумчара људи ступила на виши ниво, квалитативно виши ниво: они користе и живо ватрено оружје, и у међусобним сукобима, али и против наших граничара. Ове три земље не бране само своје границе – разуме се, ја говорим пре свега у име Мађарске – , ми бранимо целу Европу. Мађарска удовољава својим обавезама које произилазе из потписивања Шенгенског уговора, али би и Европи али и свима нама трима, који овде стојимо, у интересу било да ова одбрамбена граница буде што јужније од нас. Данас је примарна одбрамбена линија јесте српско-мађарска граница, али у интересу свију нас је да се ова граница помера према југу. Ми смо, као и Аустрија, и до сада пружали помоћ Србији и Северној Македонији, али осећамо да су потребне нове димензије сарадње. Због тога, после овог сусрета, чија је функција била да разјасни наше намере и одреди смер наше политике, ускоро ће доћи до следећег сусрета у Београду, где ће се срести надлежни министри који ће дати правни облик конкретним корацима, односно, ако будемо заједнички наступили што бисмо желели, тамо ћемо се договорити о финансијским условима и о потребним људским снагама. Планирамо и трећи сусрет, чији домаћин ће бити господин канцелар у Бечу.
Хвала вам на пажњи.
